Ciste na jajnicima su male tečnošću ispunjene vrećice koje se razvijaju u jajnicima žene. Većina cista su bezopasne, ali neke mogu izazvati probleme, kao što su prsnuća, krvarenje ili bol, i operacija može biti neophodna da se ciste uklone (a). Važno je da razumete funkciju jajnika i kako ove ciste mogu da nastanu.

Žene obično imaju dva jajnika koji čuvaju i otpuštaju jajne ćelije. Svaki jajnik je otprilike veličine oraha, a po jedan jajnik se nalazi na svakoj strani uterusa. Jedan jajnik proizvede po jednu jajnu ćeliju svakog meseca, i ovaj proces započinje menstrualni ciklus kod žena. Jajna ćelija je zatvorena u vrećici koja se zove folikul. Jajna ćelija raste unutar jajnika dok estrogen (hormon) ne da signal materici da se pripremi za jajnu ćeliju. Zatim, sluzokoža materice počinje da se zgušnjava i priprema za implantaciju oplođene jajne ćelije što dovodi do trudnoće. Ovaj ciklus se dešava svakog meseca i obicno se završava kada jajna ćelija ne bude oplođena. Sav sadržaj materice se potom izbacuje, ako se jajna ćelija ne oplodi. To je menstruacija.

Na slici dobijenoj na ultrazvuku , ciste jajnika liče na mehuriće. Cista sadrži samo tečnost i okružena je veoma tankim zidom. Ova vrsta cista se takođe naziva funkcionalna cista, ili jednostavno cista. Ako folikul ne prsne i ne oslobodi jajnu ćeliju, ostaci mogu da formiraju ciste u jajnicima. To se obično dešava samo u jednom jajniku. Male ciste (manje od 1,5 cm) mogu biti prisutne i u normalnom jajniku, za vreme formiranja folikula.

Ciste na jajnicima pogađaju žene svih uzrasta. Velika većina cista na jajnicima se smatra funkcionalnim (ili fiziološkim). To znači da se oni javljaju kao nešto normalno i nisu deo procesa bolesti. Većina cista na jajnicima su benigne, što znači da nisu kancerogene, i mnoge nestaju same od sebe za nekoliko nedelja bez lečenja. Iako se ciste mogu javiti i kod raka jajnika, ciste jajnika obično predstavljaju bezopasno (benigno) stanje ili normalan proces.

Najčešći tipovi cista na jajnicima su sledeći:

* Folikularna cista: Ova vrsta jednostavnih cista može se formirati kada ne dođe do ovulacije, ili kada zreo folikul puca sam od sebe. Folikularne ciste obično se formiraju u vreme ovulacije i mogu da narastu oko 5-7,5 centimetara u prečniku. Prsnuća ovog tipa ciste mogu da kreiraju oštar bol na strani jajnika na kome se pojavljuje cista. Ovaj oštar bol se javlja u sredini menstrualnog ciklusa, tokom ovulacije. Otprilike jedna četvrtina žena sa ovim tipom ciste iskusi ovaj bol. Obično, ove ciste prolaze bez simptoma i nestaju same od sebe u roku od nekoliko meseci.

* Cista žutog tela: Ovaj tip funkcionalne ciste jajnika nastaje nakon što jajna ćelija izlazi iz folikula. Posle toga, folikul postaje takozvano “žuto telo”. Ako do trudnoće ne dođe, žuto telo obično prokrvari i nestaje. On se, međutim, može napuniti tečnošću ili krvlju i ostati na jajnicima. Obično, ova cista se može naći samo na jednoj strani i ne proizvodi nikakve simptome.

* Hemoragična cista: Ova vrsta funkcionalnih cista se javlja kada se krvarenje dešava unutar ciste. Simptomi kao što su bol u stomaku na jednoj strani tela može biti prisutan sa ovom vrstom ciste.

* Dermoidna cista: To je tip benignog tumora koji se ponekad naziva i zreli cistični teratom. To je abnormalna cista koja obično pogađa mlađe žene i može da raste do 6 cm u prečniku. Dermoidna cista može da sadrži i druge vrste tkiva, kao što su masti i povremeno kosti, kosu i hrskavicu.

– Ultrazvučna slika ovog tipa ciste može da varira zbog spektra sadržaja, ali CT i magnetne rezonance (MR) mogu da pokažu prisustvo masti i guste kalcifikacije.

-Ove ciste mogu dobiti zapaljenje. One se takođe mogu uvrnuti (stanje poznato kao torzija jajnika),čime ugrožavaju svoje snabdevanje krvlju i to izaziva ozbiljne bolove u stomaku.

* Endometrioza(krvave ciste) ili endometrioidne ciste: Deo ovog stanja poznato je kao endometrioza; ovaj tip ciste nastaje kada je tkivo endometrijuma (sluzokože tkiva materice)  prisutno na jajnicima. Ona pogađa žene tokom reproduktivnih godina i može da izazove hronični bol u karlici koji je povezan sa menstruacijom.

-Endometrioza je prisustvo endometrijuma žlezda i tkiva izvan materice.

– Žene sa endometriozom mogu da imaju problema sa plodnošću.

– Endometrioidne ciste, često ispunjene krvlju tamne, crvenkasto-braon boje, mogu da se kreću u veličini od 2-20 cm.

* Policistični jajnici: policističnih jajnika- dijagnostikuje se na osnovu svoje povećane veličine – obično duplo više od normalne – sa malim cistama koje se javljaju oko jajnika. Ovo stanje se može naći i kod zdravih žena i kod žena sa hormonskim (endokrinim) poremećajem. Ultrazvuk se koristi za pregled jajnika u dijagnostici ovog stanja.

-policistični jajnik razlikuje se od sindroma policističnih jajnika , koji uključuje i druge simptome i fiziološke abnormalnosti pored prisustva cista na jajnicima. Sindrom policističnih jajnika podrazumeva metaboličke i kardiovaskularne rizike povezane sa otpornošću na insulin. Ovi rizici uključuju povećanje tolerancije na glukozu, dijabetes tipa 2 i visok krvni pritisak.

+ Sindrom policističnih jajnika povezan je sa neplodnošću, abnormalnim krvarenjem, povećanjem slučajeva pobačaja, komplikacijama u trudnoći.

+ Sindrom policističnih jajnika je veoma čest i smatra se da se javljaju u 4% -7% žena u reproduktivnom dobu i povezan je sa povećanim rizikom od raka endometrijuma.

+ Testovi, osim ultrazvuka potrebni su za dijagnozu sindroma policističnih jajnika.

* Cistadenom: cistadenom je vrsta benignog tumora koji se razvija iz tkiva jajnika. On je ispunjen sluzavim materijalom nalik ulju. Cistadenom može postati veoma velik, 30 cm  ili više u prečniku