Registracija Prijavite se

Jod i inteligencija

09. 10. 2010.   |   

„Na nivou cele populacije nedostatak joda se manifestuje kao sniženje ukupnog koeficijenta inteligencije za 10 – 15 bodova.“ !
Jod je neophodan za stvaranje hormona štitaste žlezde, tiroksina i trijodtironina, koji su neophodni za normalan fizički i mentalni rast i razvoj, polno sazrevanje i razvoj koštano mišicnog sistema; ubrzavaju ukupan metabolizam, stimulišu sintezu belancevina ( rast i izgradnja svih tkiva i organa, posebno mozga), sagorevaju višak masti, povećavaju apsorpciju hranljivih materija iz creva, održavaju stalnu telesnu temperaturu, povećavaju utrošak kiseonika i prokrvljenost organa, povećavaju snagu udara srčanog mišića, ubrzavaju puls, podižu krvni pritisak. Oni su neophodni za preživljavanje i adaptaciju na stres. Nedostatak joda u ishrani i u vodi izaziva bolest gušavost – strumu. Ovo oboljenje se uglavnom javlja kao endemska guša (endemska struma) u krajevma udaljenim od mora, tamo gde se ne dodaje jod u kuhinjsku so. Nedostatak joda kod dece prouzrukuje smanjenu mogućnost učenja, pamćenja, usporava rast i fizički razvoj.
Namirnice bogate jodom su plodovi mora ( morska riba, dagnje, alge, jastog, morska trava…), riblje ulje, jodirana so, a znatno manje u mesu, jajetu, mleku, belom luku, ananasu, kruški, limunu. U namirnicama koje se svakodnevno koriste u ishrani (ako potiču sa terena na kojima se jod javlja na zemlji i u vodi) nalaze se u količinama koje pokrivaju najviše 1/3 dnevnih potreba za jodom. Na primer: 1 kg povrća sadrži 20-30 mcg joda, 1 litar mleka – 35 mcg joda.
Prženje i pečenje uzrokuje gubitak oko 20% joda iz namirnica, a kuvanje čak 58%.
Dnevne potrebe za jodom su veoma male i iznose jedva 200 mikrograma.

Komentari

Prvi postavite komentar na ovaj članak!

Imate problem? Postavite pitanje na našem forumu!