Roditelje često zanima šta je to mišićni tonus, da li je on poremećen kod njihovih beba i ako jeste da li je to nešto opasno. Mišićni tonus odnosno napetost mišića je uvek prisutan u ljudskom telu, on pomaže da se telo održi u određenom položaju i takođe omogućava pokrete. Međutim, mišićni tonus kod beba kao i kod odraslih mora biti fiziološki, odnosno u granicama normale.

slika

Kako se mišićni tonus manifestuje i zašto?

Dete čini svoje prve pokrete još dok je u materici tako što se spona mišić-zglob grči. Fetus može da oseti svoj položaj u prostoru zahvaljujući tim pokretima. Nakon što se dete rodi mišićni tonus i pokreti pomažu mu da se razvija i fizički i mentalno. Beba uči da pravi prve pokrete – da drži glavu uspravno, poseže rukama za igračkama, da se prevrće sa jedne strane na drugu, sa stomaka na leđa, kasnije i da sedi, da puzi, stoji i hoda. Da bi se ove veštine usvojile na vreme, potrebno je da postoji odgovarajući mišićni tonus. Činjenica je da i kada je dete potpuno opušteno, mišići i dalje treba da budu u određenoj meri napeti – da imaju tonus koji omogućava zauzimanje određenih položaja tela, na taj način se održava zdravlje deteta i ono može da izvodi pokrete. Ali nisu svi mišići podjednako napeti, neke grupe mišića su opuštene a neke su napete u zavisnosti od funkcije koju imaju i opterećenja koje trpe. Mišićni tonus kod dece zavisi od njihovog uzrasta – što je dete manje, mišićni tonus odnosno napetost mišića je veći. Mišićni tonus je povećan kod beba jer ona provede prvih devet meseci života u tesnom okruženju materice gde su njeni udovi i celo telo smešteni maksimalno kompaktno i beba gotovo da ne može da aktivno pokreće svoje telo do momenta rođenja. Svi bebini mišići su napeti. Zbog toga je većina mišićnih grupa novorođenčeta pri rođenju fiziološki hipertonična. Mišićni tonus je veći u mišićima pregibačima ruku i nogu nego u njihovim opružačima, pa su bebine ruke i noge pritisnute uz telo, ali je glava obično blago savijena unazad. Pored toga, tonus je povećan u mišićima primicačima natkolenica (ovi mišići približavaju noge srednjoj liniji tela), tako da kada se rašire bebine noge možete osetiti otpor mišića. Mišićni hipertonus ili hipertonija ostaje simetričan dok beba ne napuni 3-4 meseca kad počinje polako da opada – prvo se tonus smanjuje u grupi mišića pregibača ekstremiteta- do 5-6 meseca. Zatim se tonus svih mišićnih grupa ujednačeno smanjuje. Do godinu i po- dve mišićni tonus deteta bi trebalo da je skoro isti kao kod odrasle osobe.

Odlike mišićnog tonusa kod beba

Prve odlike mišićnog tonusa mogu se vizuelno uočiti kada se analizira bebin položaj u stanju mirovanja kada beba spava, na primer, kao i po tome koliko rade pojedinačne mišićne grupe tokom kretanja. Bebin položaj dok spava u prvih nekoliko meseci života nakon rođenja u velikoj meri zavisi od načina na koji se beba rodila, tj. vrste porođaja (prirodan porođaj ili porođaj putem carskog reza) kao i od toga kako je beba ležala u materici neposredno pre rođenja. Ako se beba rodila tako što je prednjačila glavom, glava može biti savijena unazad zbog tonusa vratnih mišića. Ako je prednjačila nogama noge će biti ispravljene. Zbog hipertoničnosti beba ima ograničene pokrete. Ona može da aktivno pomera noge, da ih savija ili pruža i da odgurne ruku odrasle osobe, kao i da noge ukrsti. Ali pokreti rukama su ograničeni – ruke se pomeraju u nivou grudi, savijaju se u laktovima i ručnim zglobovima, pesnice se retko opuštaju. Zbog hipertonusa mišića vrata glava je blago savijena unazad. Mišićni tonus u velikoj meri zavisi od fizičkog stanja deteta, njegove konstitucije i nervnog sistema. Kada beba plače, vrišti ili je anksiozna tonus se prirodno povećava. Pored toga, kod beba koje se lako uzbuđuju, tonus će biti drugačiji nego kod mirnijih beba zbog većeg broja pokreta koje čine.

U idealnoj situaciji, neurolog pregleda bebu u porodilištu kako bi otkrio nepravilnost u mišićnom tonusu na vreme. Međutim, fiziološka, normalna hipertoničnost otežava da se dijagnostikuju mnoga neurološka oboljenja u ranom stadijumu. Fiziološka hipertoničnost traje dok beba ne bude 4-6 meseci stara. Ako mišići ostanu napeti i nakon tog perioda, treba konsultovati stručnjaka – pedijatra ili neurologa. Ali kako odrediti tonus? Pedijatar pregleda bebu i ispituje njene reflekse jer mišićni tonus ne utiče samo na funkcionisanje nervnog sistema već i na celokupni razvoj deteta, kako fizički tako i mentalni. Međutim, roditelji mogu i sami da uoče ozbiljne poremećaje. Poremećaji tonusa mišića bebe mogu biti uzrokovani problemima u trudnoći kao što su insuficijencija placente (placenta ne obavlja dobro svoju ulogu), stresom i određenim lekovima, načinom na koji se odvijao porođaj, indukcijom, carskim rezom a može bizi uzrokovana i posle porođaja. Nervni sistem se aktivno formira i posle porođaja pa treba pažljivo posmatrati bebu i vreme koje mu je potrebno da savlada određene veštine. Ako se poremećaji u mišićnom tonusu ne prepoznaju na vreme dete počinje da zaostaje u fizičkom razvoju a zatim i u mentalnom jer su motorne veštine usko povezane sa razvojem kore velikog mozga.

Poremećaji u mišićnom tonusu kod beba

Tipovi poremećaja su:

-Hipertonus (ekstremna mišićna napetost)

– Hipotonija (nedovoljna mišićna napetost)

– Distonija (različit stepen napetosti u različitim grupama mišića)

 

Hipertonus kod beba

Hipertonus je posledica raznih oštećenja u mozgu i nervnom sistemu – krvarenje, porođajna trauma, hipoksija, meningitis. I deca koja se lako nadražuju su hipertonična. Simptomi hipertonije: bebini mišići su zategnuti, telo je preterano napeto, beba se ne opušta ni dok spava, ruke su pritisnute uz grudi, noge su savijene ka stomaku, pesnice su čvrsto stegnute. Od rođenja beba drži glavu pošto ima hipertonične mišiće vrata. Roditelji primećuju povećanu anksioznost, beba loše spava, često neutešno plače. Brada se trese i na najmanju iritaciju, takve bebe često bljuckaju. Kada se kod ovih beba ispituju refleksi, ponovoljeno širenje nogu ili ruku povećava mišićni tonus i tako se fiziološka hipertoničnost može lako razlučiti od patološke hipertoničnosti. Kada se pokušava izazvati refleks oslanjanja beba staje na nožne prste i savija prste. Kada se se povuku bebine ruke beba ih ne ispruža u potpunosti. Hipertoničnost smanjuje brzinu razvoja deteta. Kod hipertoničnih beba veštine kao što su puzanje, sedenje, i hodanje razvijaju se kasnije nego što je to očekivano za određeni uzrast.

Hipotoničnost kod beba

Hipotoničnost je smanjeni mišićni tonus, manje je prisutan kod beba nego hipertoničnost, najčešće ga imaju prevremeno rođena deca i deca sa abnormalnostima mozga, endokrinim bolestima i infekcijama. Hipotonija može biti znak neke infekcije u materici, povrede prilikom porođaja, moždanog hematoma itd. U ozbiljnim slučajevima kada su mišići slabi javljaju se poremećaji pri gutanju, sisanju i čak disanju kod beba. Ako su određene grupe mišića ili udovi hipotonični razlog mogu biti nervna oštećenja. Hipotonična beba je obično tiha, smirena i ne zadaje brige roditeljima. Većinu vremena spava ili je lenja. Retko plače, ne pomera se, slabo jede i slabo dobija na težini. Beba ne drži uspravno glavu jako dugo, stopala i šake su ispruženi a ruke leže pored tela kada je beba na leđima. Mišići stomaka nemaju tonus i izgledaju kao palačinka. Ugao raširenih butina dostiže 180 stepeni. Kada se postavi na stomak beba ne savija ruke i zariva lice u površinu na kojoj leži i izgleda mlitavo.

Distonija kod beba

Asimetričan tonus, ili distonija je stanje kada je tonus nekih mišićnih grupa veći a drugih manji. U tom slučaju dete leži u neprirodnim položajima, nabori na koži su neujednačeni. Dete pada na stranu gde je tonus izražen a glava i karlica se okreću u pravcu mišićne naetosti, torzo izgleda kao luk. Ako se poremećaji mišićnog tonusa uoče u ranim stadijumima i ako se pravilno leče oni neće ostaviti posledice. Ali ako se hipertonus ne leči držanje tela postaje nepravilno, dete može dobiti skoliozu, mogu se javiti poremećaji u hodanju, tortikolis ili kriva stopala. Može doći do poremećaja u psihomotirnom razvoju i on može biti odložen. Najteža posledica je cerebralna paraliza – težak neurološki poremećaj koji se javlja u prvim mesecima života.