Nova studija procenjuje da samo 1 od 5 malih tumora otkrivenih preventivnom mamografijom postanu veći, po život opasni tumori.

Studija pokazuje da je šteta od redovnih mamograma možda značajna.

Razlog je što mamogrami izgleda da su veoma dobri u detektovanju malih tumora, a većina na ovaj način otkrivenih tumora nikada ne postanu opasni.

Problem je u tome što lekari nemaju dobar način da pouzdano znaju koji mali tumori će prerasti u tumore opasne po život, a koji neće. Stoga, svaki tumor koji se otkrije se leči, čak i ako to nije potrebno. Rezultat je da će neke žene imati više štete od dijagnostikovanja i lečenja nego što bi imale od raka.

Postoje dakle slučajevi kada se dijagnostikuju bolesti koje nikada ne bi zapravo učinile osobu bolesnom. To je propratni efekat preventivnih pregleda, i nešto što može biti zbunjujuće za pacijente.

Neka istraživanja su pokazala da od kad je mamogram počeo da se široko koristi u 1980im, ima mnogo više manjih tumora koji su otkriveni ovim testovima. Broj velikih tumora- onih kojih se najviše plašimo, takođe je opao, ali samo malo u odnosu na veliki rast u malim tumorima dojke. Šta to znači?

Ideja je bila da pronađete mali tumor, i ako su svi tumori predodređeni da napreduju, možete očekivati da ćete imati jedan manje veliki tumor, zato što ste otkrili tumor u ranoj fazi.

Ali u stvarnosti to nije baš tako.

Razlog je što nisu svi tumori isti. Neki tumori nikada ne napreduju i ne dobijamo ništa time što smo ih ranije otkrili.

Preventivni pregledi potencijalno mogu da imaju najbolji efekat protiv sporo napredujućeg raka. A neki tumori se toliko brzo šire da kod njih ne pomaže rano otkrivanje.

Preventivni pregledi, mamogrami, ultrazvuk, biopsija nisu jeftini. Zatim, tu je strah i anksioznost da ste ozbiljno bolesni kada možda i niste, a tretmani za rak dojke imaju značajne neželjene efekte.

Zbog toga je važno biti svestan rizika. Žene se plaše raka dojke, i to s pravom. Ali žene imaju povećanu percepciju svog rizika. Žene čuju da 1 u 8 žena dobije rak dojke i misle da će 1 u 8 žena umreti od raka dojke ove godine. To je rizik od dijagnoze raka dojke u nekom trenutku u čitavom životu. Rak dojke je češći kod žena u 80-im godinama.

Žene misle da će mamogramima spasiti svoj život. Međutim sada znamo da ima puno poboljšanja u lečenju raka dojke, bez obzira na to u kojoj fazi je dijagnostikovan.

Na ženama je da naprave izbor.

50% žena koje deset godina svake godine idu na mamograf imaće iskustvo da im doktor saopšti da možda imaju rak dojke. Zatim sledi nekoliko nedelja testova i snimanja.

Ako odete na mamografiju, i lekari pronađu nešto, da li postoji bilo koji način da saznamo da li će to postati rak?

Postoje neki kriterijumi na osnovu kojih se to procenjuje – veličina i stadijum, ali ne možete 100 posto znati. A pošto ne možete biti sigurni, ljudi se šalju na lečenje. Niko ne želi da rizikuje.

Kod pacijenata sa rakom prostate sve više ljudi odlučujek da rak prati nego što se odmah pribegava lečenju. Jer neki ljudi žive sa nekim vidovima raka prostate ceo život. A to može da se primeni i na rak dojke.

I to je proces, trebaće vremena, baš kao i za rak prostate. U dojkama neke vrste malog raka se pojavljuju i nestaju sami od sebe. S vremena na vreme pojavi se neka gadna verzija. Ideja preventivnih mamografa je bila razumna ideja, ali ljudi nisu baš očekivali problem koji se javio – pronalaze se stvari koje nikada ne bi učinile ženu bolesnom.

Broj smrtnih slučajeva od raka dojke je pao. Lečenje je sve bolje. Ironično, što smo bolji u lečenju bolesti, manje bitan postaje skrining.

Dakle kada govorimo o preventivnim pregledima, treba da budemo svesni i ove njihove negativne strane.