Registracija Prijavite se

Prva pomoć u slučaju epileptičnog napada (epi napada)

12. 04. 2012.   |   

Kako pružiti prvu pomoć osobi koja ima epileptični napad?

Ako imate epilepsiju, uvek nosite sa sobom papir na kome je napisano od čega bolujete i uputstvo za prvu pomoć. Ako dođe do hitnog slučaja, tako ćete pomoći ljudima oko vas da znaju kako da reaguju.

Uverite se da vaša porodica, prijatelji i saradnici znaju šta da rade ako pred njima dobijete napad.

Izbegavajte potencijalne opasnosti, na primer visoka mesta ili pokretne mašine kod kuće, u školi ili na poslu, ako imate aktivne napade. Iako postoji manji rizik ako držite napade pod kontrolom, pažnju treba da fokusirate na određene rizične aktivnosti (kao što su košenje trave, rad sa poljoprivrednim mašinama, vrelim kućnim aparatima itd.).

Važno je da ostanete aktivni, ali učestvujte oprezno u sportskim i drugim aktivnostima. Izbegavajte potencijalno opasne aktivnosti, kao što su kupanje u kadi, plivanje, gimnastika, ili planinarenje bez nekoga u blizini. Bilo bi idealno da je uz vas uvek osoba koja je obučena za davanje prve pomoći u slučaju epileptičnih napada. Aktivnosti kao što su vožnja biciklom, kanuom, jahanje, ili hokej mogu biti sigurniji ako nosite kacigu i pojas za spasavanje i / ili je uz vas još neko.

Ako vam je doktor prepisao antikonvulzivne lekove (protiv grčenja mišića), nemojte naglo prestati da ih uzimate i nemojte menjati dozu leka bez konsultacije sa lekarom. Tip antikonvulzivnog leka koji vam je lekar prepisao zavisi od tipa epilepsije koji imate, a doza se određuje prema vašoj težini, starosti, polu i drugim faktorima.

Budite svesni rizika interakcije lekova koje pijete sa antikonvulzivnim lekovima. Tu spadaju i lekovi koji se kupuju bez recepta. Uvek se posavetujte sa lekarom ili farmaceutom ako niste sigurni da li je moguća interakcija između lekova koje pijete.

Izbegavajte alkohol, jer alkohol može uticati na efikasnost lekova.

Šta treba da uradim ako neko ima epileptični napad?

Ako neko ima napad:

  1. Olabavite odeću oko vrata osobe.
  2. Ne pokušavajte da osobu sputavate i da je gurate ka zemlji, jer to može dovesti do povrede. Ne stavljajte nikakve predmete u usta osobe, jer to takođe može da izazove povrede.
  3. Recite ljudima koji stoje okolo da ne paniče i da oslobode prostor oko osobe koja doživljava napad.
  4. Uklonite oštre predmete (naočare, nameštaj i druge predmete) koje stoje oko lica osobe da biste sprečili povrede.
  5. Kada prođe napad, korisno je da postavite osobu na bok kako bi se održao otvoren put za disanje i kako osoba ne bi udahnula izlučevine.
  6. Posle mnogih napada, može da postoji konfuzija neko vreme i zato osobu ne treba ostavljati samu.
  7. U mnogim slučajevima, naročito znate da osoba ima epilepsiju, nije neophodno zvati hitnu pomoć. Ako napad traje duže od pet minuta, ili ako drugi napad počne ubrzo posle prvog, ili ako lice ne može da se probudi nakon što grčenje tela prođe, treba zvati hitnu pomoć. Ako mislite da možda nešto drugo nije u redu, ili osoba ima neki drugi zdravstveni problem, kao što su srčane bolesti ili dijabetes, trebalo bi da odmah odvedete osobu kod lekara.

Epilepsija kod dece: prva pomoć

Šta da radim ako dete ima epileptični napad?

Različite vrste napada mogu zahtevati različite reakcije. U tabeli ćete pronaći različite vrste napada i šta da uradite sa detetom u svakom slučaju.

Tip epileptičnog napada Šta uraditi
Tonično klinični napad ili grand mal (Gubitak svesnosti)
  • Udaljite dete od tvrdih, oštrih ili vrelih predmeta. Stavite nešto mekano pod glavu deteta. Stavite dete da leži na boku kako bi disajni put bio slobodan.
  • Nemojte ništa stavljati u usta deteta niti mu davati tečnosti ili lekove tokom ili neposredno posle napada.
  • Ne pokušavajte da držite jezik deteta, dete ga ne može progutati.
  • Ne sputavajte pokrete deteta.
  • Smirite dete kada postane svesno.
  • Obično nije neophodno zvati hitnu ako se zna da dete ima epilepsiju, i napad prođe nakon minut ili dva.
  • Zovite hitnu ako je ovo detetov prvi napad i ne zna se uzrok, ako se desi višestruki napad, ako napad traje duže od pet minuta, ili ako dete izgleda bolesno, ako je povređeno ili ne reaguje.
Apsans napad ili petit (pti) mal (Gubitak svesnosti)
  • Pažljivo posmatrajte dete. Smirite dete ako je uplašeno ili zbunjeno.
  • Brojte i zapisujte epizode napada.
Delimični napad (ne gubi se svesnost)
  • Pažljivo posmatrajte dete. Smirite dete ako je uplašeno ili zbunjeno.
  • Ako se napad pretvori u konvulzije ili običan napad, pratite uputstva koja smo naveli gore.
Delimični napad (gubitak svesnosti)
  • Smireno se obraćajte detetu i deci oko njega.
  • Ako dete hoda, polako ga odvedite na bezbedno mesto.
  • Ostanite blizu deteta dok se napad ne završi i dok dete ne bude potpuno svesno gde je i da može normalno da odgovori kada mu se obratite.
Mioklonički napad (gubitak svesnosti)
  • Smireno se obraćajte detetu i drugoj deci oko njega.
  • Ako dete hoda, polako ga odvedite do bezbednog mesta.
  • Ostanite blizu deteta dok se napad ne završi i dok dete ne bude potpuno svesno gde je i da može normalno da odgovori kada mu se obratite.
  • Ako se napad prvi put dešava, dete treba da pregleda lekar.
Mioklonički trzaji (bez gubitka svesnosti)
  • Smirite dete i proverite da li se povredilo pri padu.
  • Ako se napad prvi put dešava, dete treba da pregleda lekar.
Atonički napad
  • Utešite dete i proverite da li se povredilo. Dete treba da pregleda lekar.
Infantilni spazmi
  • Probajte da utešite dete tokom trajanja napada.
  • Potrebna je hitna medicinska pomoć.

Komentari

Prvi postavite komentar na ovaj članak!

Imate problem? Postavite pitanje na našem forumu!