Registracija Prijavite se

Šta uzrokuje trovanje hranom? Salmonela

03. 04. 2012.   |   

Šta je trovanje hranom?

Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, „trovanje hranom“ je bilo koji zdravstveni problem izazvan konzumiranjem određene hrane i vode.

Trovanje hranom kao bolest stručnjaci često dele u različite kategorije. Neki mikroorganizmi razmnožavaju se u hrani i proizvode toksine koji nas truju kad tu hranu pojedemo. S druge strane, drugi mikroorganizmi već postoje i razmnožavaju se unutar našeg tela, a razvijaju se ako konzumiramo određenu hranu ili piće. Činjenica je da se ne razboljevaju svi koji unesu štetne mikroorganizme. Razlog je što broj mikroorganizama ili količina i jačina toksina nisu dovoljni da izazovu bolesti trovanja hranom, ili ponekad osoba ima dobar imunitet koji ga štiti od štetnih mikroorganizama ili možemo reći da generalno imaju bolje zdravlje. Inficirana osoba, nosilac patogena trovanja hranom, ne mora uvek pokazivati vidljive znake ili simptome trovanja, ali može da zarazi nekog drugog, ko će se razboleti. Važno je da znate da možete da budete asimptomatski (bez simptoma) nosioci uzročnika trovanja hranom.

Šta možemo učiniti da umanjimo rizik od trovanja hranom?

Nažalost, ne možemo biti 100% bezbedni. Laboratorijski test hrane je jedini pouzdan i bezbedan način da se zaštitite od trovanja hranom. Pre nego što unesete hranu u svoj organizam, otvara se niz pitanja: kako smo hranu nabavili, šta nam kažu naša čula o hrani, gde smo kupili hranu, šta izaziva trovanje hranom, kako smo čuvali hranu, kako smo je pripremali itd. Naravno, najvažnije je da se stekne znanje o načinu na koji funkcionišu patogeni i o tome koju hranu vole da zagade. Bitno je i uočiti tipične znake trovanja na vreme, jer rano otkrivanje uveliko olakšava lečenje. Toksini, virusi, bakterije, gljivice, plesan i prirodni otrovi – svi oni napadaju hranu koju konzumiramo svaki dan.

Bakterije

Bakterije su sićušna stvorenja – mikroorganizmi. Bakterije se ne mogu videti golim okom, veličine su oko jedan milioniti deo metra u prečniku. Oni su osnovna, jednoćelijska bića. Postoje razni oblici bakterija, a najčešći su oni koji izgledaju kao štap (bacil), zarez (bakterija), lopta (koka) i spiralni (spirila). Jedna od najpoznatijih je svakako bakterija salmonela. Salmonela je jedan od najčešćih uzroka trovanja hranom. Postoji mnogo različitih vrsta salmonele, ali dve vrste su uzročnici polovine svih slučajeva salmoneloze: Salmonella enteritidis i Salmonella tiphimurium. Salmonela živi u crevima toplokrvnih organizama i insekata i u njihovim fekalijama (izmetu). Ljudi često mogu biti nosioci ove bakterije, ali bez vidljivih znakova trovanja hranom. I, najvažnije od svega, oni mogu da prenesu salmonelu na druge ljude.

Posledice zaraze salmonelom mogu biti dugoročna bolest kao što je sepsa ili reaktivni artritis. Salmonela može imati fatalne posledice, posebno kada je reč o starijim ljudima. Mleko, meso, jaja, sir, šunka, sladoled, pijaća voda su hrana koju salmonela posebno voli da napadne.

U principu, postoje tri najčešća načina da salmonela uđe u ljudsko telo:

- Direktan kontakt sa fekalijama životinja;

- Kontakt sa ljudima koji ne operu dobro ruke nakon odlaska u toalet;

- Kontaminacija kuvane hrane i ispravne hrane kontaktom sa nekuvanom kontaminiranom hranom.

Glavni problem se javlja kada bakterije počnu da se razmnožavaju, i ovaj proces se može odigravati veoma brzo. Postoje velike razlike u broju mikroorganizama neophodnih da se izazove trovanje hranom. Istraživanja su pokazala da neki mikroorganizmi mogu prouzrokovati štetu u ljudskom telu u vrlo malim količinama. Tipični primeri su Salmonela i Shigella.

Vreme je ključni faktor u zaštiti od trovanja hranom. U principu, bakterijama je potrebno između četiri i šest sati da dostignu odgovarajuće brojeve koji mogu da izazovu bolest trovanja hranom u ljudskom telu.

Temperatura je takođe važan faktor koji direktno utiče na razvoj mikro-organizama koji uzrokuju trovanje. Savršeni uslovi za rast mikroorganizama su:

* Blago kisela ili neutralna sredina (opseg pH između 4, 5-7). Kisele namirnice sprečavaju najveći rast bakterija. Međutim, u isto vreme, kisela sredina (voćni sok), odgovara razvoju buđi.

* Temperaturni opseg od 5 do 60 ° C

* Dovoljno hranljivih sastojaka u hrani za mikroorganizme. Proteinski bogate namirnice, kao što su meso, jaja, mlečni proizvodi pogodni su za razvoj mikroorganizama.

* vlažna sredina. Visoka vlažnost ubrzava rast bakterija, a suva sredina ga usporava.

* Vazduh ili nedostatak vazduha. Nekim bakterijama je potreban kiseonik (aerobne bakterije), dok druge više vole da ga izbegavaju vazduh (anaerobne). Postoji i treća vrsta kojoj je svejedno.

Nisu svi uzročnici trovanja hranom živi. Postoje različite vrste toksina koje proizvode bakterije. Otrovi ne zavise od uslova životne sredine, kao što je slučaj sa bakterijama i stoga mogu biti vrlo opasni. Neke bakterije oslobađaju svoje toksine u ljudskom telu, posle konzumiranja pojedinih namirnica, i ti toksini čine da se osoba razboli. Dakle, u ovom slučaju, bakterije ne izazivaju trovanje hranom direktno. Ali bakterije su i dalje opasne zbog posedovanja sposobnosti otpuštanja toksina.

Neke vrste buđi proizvode toksine poznate kao ‘mikotoksini’. „Mikotoksini ‘ mogu da se jave u hrani kao što su kikiriki, pšenica, kukuruz, kao i drugim različitim tipovima zrna i orašastim plodovima i izazivaju velike zdravstvene probleme (čak i rak) kada kontaminirana hrana uđe u telo.

Dakle, trovanje hranom može biti izazvano plesni, bakterijama, virusima, gljivicama ili neživim toksinima koje proizvode mikroorganizmi.

Komentari

Prvi postavite komentar na ovaj članak!

Imate problem? Postavite pitanje na našem forumu!