Registracija Prijavite se

Sve o lupusu

27. 04. 2012.   |   

Šta je lupus?

Lupus je doživotna bolest imunog sistema. Ćelije imuniteta napadaju zdrava tkiva, što dovodi do upale i oštećenja tih tkiva. Simptomi mogu biti samo na koži, ali češće lupus takođe izaziva unutrašnje probleme kao što su bolovi u zglobovima. U težim slučajevima, lupus može da ošteti srce, bubrege i druge vitalne organe. Iako ne postoji lek, postoje tretmani koji mogu da maskimalno umanje štetu.

Simptomi lupusa

Bolovi u zglobovima

Bolovi u zglobovima i mišićima često su prvi znak lupusa. Ovaj bol teži da se javi na obe strane tela u isto vreme, posebno u zglobovima šaka, ruku, prstiju i kolena. Zglobovi izgledaju upaljeno i toplo na dodir. Ali za razliku od reumatoidnog artritisa, lupus obično ne izaziva trajna oštećenja.

Osip u obliku leptira

Znak koji može otkriti lupus je osip u obliku leptira preko obraza i nosa. Ostali česti problemi uključuju osetljivost kože na sunce zajedno sa perutavim, crvenim tačkama ili ljubičasti osip na različitim delovima tela, uključujući lice, vrat, i ruke. Neki ljudi takođe dobijaju čireve u ustima.

Promene na noktima

Lupus može da dovede do pucanja ili odpadanja noktiju. Nokti mogu promeniti boju i dobiti plave ili cvenkaste tačke pri korenu. Tačke se obično javljaju ispod nokta, i predstavljaju posledicu zapaljenih malih krvnih sudova. Zbog oticanja, koža oko nokta izgleda crveno i naduveno.

Povišena temperatura i zamor

Većina ljudi koji imaju lupus iskuse izvestan stepen zamora. U mnogim slučajevima, zamor je dovoljno ozbiljan da otežava fizičke napore i svakodnevne aktivnosti. Većina pacijenata takođe dobije visoku temperaturu s vremena na vreme. Ova neobjašnjiva groznica može biti i jedini znak upozorenja kod nekih ljudi.

Osetljivost na svetlost

Mnogi ljudi koji pate od lupusa neobično su osetljivi na sunce i druge oblike ultravioletnog zračenja. Dan na plaži može izazvati osip na koži u oblastima izloženim suncu i može pogoršati druge simptome lupusa. Pojedini lekovi mogu da učine ljude sa lupusom još osetljivijim na UV zračenje.

Gubitak kose

Simptomi lupusa često dolaze i odlaze, a tu spada i gubitak kose. Neki pacijenti prolaze kroz periode kada im kosa opada u pečatima ili se stanjuje. Kada se zdravstveno stanje popravi, kosa opet izraste.

Rejnodova bolest

Neki ljudi sa lupusom dobiju Rejnodovu bolest. Prsti na rukama i nogama im postanu bolni, utrnuli, i svrbe ih na niskim temperaturama ili pri emocionalnom stresu. To se dešava kada se mali krvni sudovi grče i ograničavaju protok krvi u tom području. Tokom napada, prsti na rukama i nogama pobele ili poplave. Ljudi mogu dobiti Rejnodovu bolest i kad nemaju lupus.

Lupus ili nešto drugo?

Kada lupus počne, može jako da liči na reumatoidni artritis, dovodi do bola i oteklina, ili na fibromijalgiju jer izaziva zamor i bol. Ono po čemu se lupus razlikuje je kombinacija osipa na koži, bolova u zglobovima i zamora. Tu su i laboratorijski testovi koji mogu da pomognu da se sa sigurnošću utvrdi da li je u pitanju lupus ili neka druga bolest.

Dijagnostikovanje lupusa

Dijagnostikovanje lupusa može da bude problematično. Lupus je lako pomešati sa drugim bolestima, i često se drugačije manifestuje kod različitih ljudi. Mnogi ljudi imaju lupus godinama pre nego što se pojave prvi simptomi. Iako ne postoji jedan test za lupus, neki proteini se često pojavljuju u krvi pacijenta. Testiranje krvi za antinuklearna antitela može pokazati da li je u pitanju lupus. Ostali laboratorijski testovi proveravaju broj krvnih zrnaca, funkcionisanje bubrega i brzinu zgrušavanja krvi. Biopsija tkiva organa, kao što su koža ili bubrezi ponekad pomaže da se da dijagnoza.

Ko dobija lupus?

Svako može dobiti lupus. Ali on pogađa žene 10 puta češće nego muškarce. Veće šanse za dobijanje ove bolesti imaju i:

Afro-amerikanci, latino- amerikanci, azijati

Ljudi izmedju 20 i 40 godina

ljudi koji su u rodu s nekim ko je imao ili ima lupus

Vrste lupusa

Kada ljudi kažu „lupus“, oni obično misle na sistemski eritemski lupus, najčešći i najozbiljniji oblik lupusa. Ali postoje i druge vrste. Kožni eritemski lupus – zovu ga i diskoidan lupus – ograničen je na kožu i ne izaziva oštećenja organa kao što to čini sistemski eritemski lupus. Najčešći simptom je osip kružnog oblika. Sistemski lupus izazvan uzimajem nekih lekova izaziva privremene simptome kod nekih ljudi.

Lečenje lupusa

Postoje načini kako da kontrolišete simptome lupusa. Koriste se kortikosteroidne kreme za osip i nesteroidni antiinflamatorni lekovi za bol i groznicu. Antimalarijski lekovi mogu da pomognu u borbi protiv bolova u zglobovima, čira, i osipa. Kortikosteroidi takođe mogu biti u obliku pilula. U težim slučajevima, mogu se dati intravenski. Ljudi sa teškim lupusom mogu imati koristi od lekova koji koče imuni sistem.

Kako brinuti o sebi ako imate lupus?

Uvedite neke promene u vašim svakodnevnim navikama:

Pokrivajte se kada ste na suncu – ne izlažite kožu direktno suncu.

Nemojte pušiti.

Vežbajte redovno.

Poboljšajte svoje veštine upravljanja stresom.

Takođe je važno da se dovoljno odmarate. Nekim ljudima koji imaju lupus potrebno je do 12 sati noćnog sna.

Lupus i problemi sa bubrezima

Kako lupus napreduje, može ometati rad organa u telu. Do tri od četiri osobe sa lupusom mogu da imaju probleme sa bubrezima. Ovi problemi ne mogu da izazovu simptome, mada neki ljudi kažu da im otiču noge i članci na nogama. Većina pacijenata otkriju probleme sa bubrezima tek kad dobiju rezultate analize urina koji otkrivaju abnormalne nivoe proteina.

Lupus i srčani problemi

Najčešći problem sa srcem kod ljudi sa lupusom je zapaljenje srčane kese (perikarda). To može da izazove jake bolove na levoj strani grudi. Ljudi sa lupusom takođe imaju veće šanse da razviju začepljene arterije. To može dovesti do srčanih problema. Druge komplikacije uključuju upalu srčanog mišića. Pozovite odmah hitnu pomoć ako osetite bol u grudima.

Lupus i problemi sa plućima

Tkiva koja okružuju pluća postaju upaljena kod trećine ljudi sa lupusom. To može da dovede do bolnog disanja, ili bola u grudima, ili može da ne izazove nikakve simptome. Ponekad lupus izaziva bol u grudima koji nije u vezi sa plućima ili srcem. Umesto toga, bol dolazi iz upaljenih mišića i zglobova u grudima. O svakom bolu u grudima treba odmah obavestiti lekara.

Lupus i problemi sa varenjem

Digestivni problemi nisu uobičajen simptom lupusa, ali neki ljudi mogu iskusiti bol u stomaku, mučninu, povraćanje, otežano gutanje ili upalu jetre ili pankreasa. Uzrok može biti lupus ali i lekovi koji se koriste za lečenje lupusa. Neki ljudi često smršaju kada se lupus razbukta.

Lupus i anemija

Lupus i lekovi koji se koriste za njegovo lečenje mogu dovesti do anemije kod nekih pacijenata. To znači da telo proizvodi premalo crvenih krvnih zrnaca, ili ih nema dovoljno jer ih telo uništava brže nego što može da ih proizvede. Simptomi obuhvataju zamor i kratak dah.

Lupus i nervni sistem

Lupus može da pokrene široku paletu problema sa nervnim sistemom, najčešće glavobolje. Blagi problemi sa pamćenjem su manje uobičajeni, i prolaze vremenom. Neki ljudi sa lupusom imaju veći rizik za moždani udar, a u retkim slučajevima, bolest može da dovede do epileptičnih napada.

Lupus i mentalno zdravlje

Depresija i anksioznost su rizik za ljude sa lupusom. To može biti rezultat uticaja lupusa na nervni sistem u kombinaciji sa emotivnom napetošću koja nastaje usled saznanja osobe da mora da se bori sa ovom honičnom bolešću. Postoje veoma efikasni tretmani za depresiju i anksioznost.

Lupus i trudnoća

Većina žena sa lupusom mogu da zatrudne, iako lupus povećava rizik od komplikacija tokom trudnoće. Pošto simptomi lupusa dolaze i prolaze, najbolje vreme da zatrudnite je kada su simptomi najblaži. Žene koje zatrudne kada su simptomi u fazi povlačenja, manje će verovatno imati komplikacije u trudnoći. Obavezno recite gnekologu i babicama da imate lupus. Verovatno će vam lekar promeniti lekove i pažljivije nadzirati vašu trudnoću.

Neonatalni lupus

Većina beba čije majke imaju lupus su potpuno zdrave. Ali u retkim slučajevima, novorođenče može imati neonatalni lupus koji nasleđuje od majke. Ovo stanje može da izazove osip kože, anemiju, ili probleme sa jetrom. Simptomi obično prođu posle par meseci i ne dovedu do trajnog oštećenja. Međutim, neke bebe sa neonatalnim lupusom mogu da se rode sa ozbiljnim srčanim problemom.

Kako živeti sa lupusom

Umor i bol u zglobovima može otežati obavljanje posla ili brigu o deci. Možda ćete morati da smanjite aktivnosti ili zamolite za pomoć kad se simptomi pogoršaju. Ali većina ljudi sa lupusom su u stanju da nastave sa svojim uobičajenim aktivnostima.

Izgledi za budućnost

Zahvaljujući poboljšanjima u lečenju lupusa, ljudi koji od njega pate žive znatno duže. Budućnost za svakog pojedinca zavisi od toga koliko je bolest ozbiljna, i da li su pogođeni svi vitalni organi. Ali većina ljudi sa lupusom mogu da očekuju da žive normalan ili skoro normalan životni vek.

Komentari

  • lela

    27. 01. 2014. u 00:41

    BOLUJEM OD LUPUSA VISE OD 20 GODINA. BILO JE MNOGO TESKIH I BOLNIH DANA ALI SE JOS UVEK BORIM. iMAM 43 GODINE I PUNOLETNU CERKU. IMALA SAM 4 SPONTANA POBACALA, NEKOLIKO PRELOMA I NEKOLIKO OPERACIJA I KO ZNA STA ME JOS CEKA. PIJEM NIRIPAN TABLETE I TRUDIM SE D NE PROVODIM VREME NA SUNCU.

  • Anonimni

    07. 04. 2014. u 15:15

    lela, kako mogu da te kontaktiram? nedavno mi je dijagnostikovan lupus, pa bih volela da cujem tvoja iskustva.

Imate problem? Postavite pitanje na našem forumu!