Registracija Prijavite se

Tumor mozga kod odraslih

13. 06. 2012.   |   

Ne zna se šta uzrokuje tumor u mozgu. Ono što se zna je da postoji nekoliko faktora rizika. Ljudi koji su kao deca primali terapiju zračenjem u oblasti glave imaju veći rizik od tumora na mozgu tokom narednih 20 do 30 godina. Ljudi koji imaju određene retke genetske bolesti kao što su neurofibromatoza – poremećaj nervnog sistema – ili Li-Fraumenijev sindrom – stanje koje predisponira osobu da oboli od raka – takođe imaju veći rizik od tumora mozga. Međutim, terapija zračenjem ili retki genetski poremećaji su faktor u malom broju slučajeva. I konačno, faktor rizika je starost. Stopa razvoja raka mozga je četiri puta veća kod ljudi starijih od 65 godina nego kod ljudi mlađih od 65 godina.

Primarni tumor mozga  je onaj koji potiče iz mozga. To nije isto što i rak koji se razvija na drugim mestima u telu, a zatim se širi na mozak. To su metastatski tumori, a njihovo lečenje i prognoza zavise od tipa raka.

Nisu svi primarni tumori mozga rak. Tu su i benigni tumori, odnosno neagresivni tumori koji se ne šire na okolna tkiva. Ali i benigni tumor može predstavljati opasnost za život.

Šta je tumor?

Tumor je abnormalna masa tkiva koja se formira abnormalnim nagomilavanjem ćelija. U normalnim okolnostima, ćelije tela stare, a zamenjuju ih nove ćelije. Kod raka i drugih tumora, nešto ometa ovaj ciklus. Nove ćelije se prave i kada to nije potrebno, a stare ćelije ne umiru. Kako ovaj proces napreduje, tumor raste jer se masa ćelija sve više uvećava.

Primarni tumori mozga nastaju iz raznih ćelija koje čine mozak i centralni nervni sistem i nazvani su po vrsti ćelija iz kojih nastaju. Najčešća vrsta tumora mozga kod odraslih su gliomi ili astrocitomi. Ovi tumori se formiraju iz astrocitnih i glijalnih ćelija, ćelija koje pomažu da se zadrže zdravi živci.

Druga najčešća vrsta tumora mozga odraslih su meningealni tumori. Ovaj tumor se formira u tankom sloju tkiva koje oblaže mozak i kičmenu moždinu i može da raste iz velikog broja različitih vrsta ćelija mozga i kičmene moždine.

Koja je razlika između benignih i malignih tumora mozga?

Benigni tumori mozga su nekancerogeni. Maligni tumori mozga primarni su karcinomi koji potiču iz mozga. Oni obično rastu brže od benignih tumora i agresivno napadaju okolno tkivo. Iako se rak mozga retko širi na druge organe, širi se na druge delove mozga i centralnog nervnog sistema.

Benigni tumori mozga obično imaju jasno definisane granice i obično nisu duboko ukorenjeni u moždanom tkivu. To olakšava njihovo hirurško uklanjanje, pod pretpostavkom da su u području mozga gde se može bezbedno operisati. Ali, čak i nakon što se ukloni, tumor može da se vrati, iako će se benigni tumori manje verovatno vratiti.

Iako benigni tumori mogu izazvati probleme u drugim delovima tela, oni se generalno ne smatraju velikim zdravstvenim problemom opasnim po život. Ali čak i benigni tumor na mozgu može biti ozbiljan zdravstveni problem. Tumori mozga oštećuju ćelije oko njih, izazivaju upalu i stavljaju povećani pritisak na tkivo ispod i oko njega, kao i unutar lobanje.

Koji su simptomi tumora mozga kod odraslih?

Simptomi tumora mozga se razlikuju u zavisnosti od vrste tumora i lokacije. Pošto različite oblasti mozga kontrolišu različite funkcije tela, način na koji se tumor manifestuje zavisi od mesta na kome se nalazi.

Neki tumori ne izazivaju simptome sve dok ne postanu prilično veliki, a zatim izazivaju ozbiljno, brzo pogoršanje zdravlja. Ostali tumori mogu da izazivaju simptome koji se razvijaju polako.

Uobičajeni početni simptom tumora na mozgu je glavobolja. Mnogo stvari pored tumora na mozgu može izazvati glavobolje. Ali, glavobolje uzrokovane tumorom na mozgu su jače u jutarnjim časovima, a zatim se smanjuju posle nekoliko sati. Često se javljaju kada osoba spava i bude je iz sna. Glavobolja može biti praćena povraćanjem, a može se pogoršati kada osoba menja položaj tela, kašlje, ili vežba. Ove glavobolje takođe obično ne reaguju dobro na uobičajene lekove protiv glavobolje.

Ostali simptomi uključuju:

Napade

Promene u govoru ili sluhu

Promene u vidu

Probleme sa ravnotežom

Probleme sa hodanjem

Utrnulost ili peckanje u rukama ili nogama

Probleme sa pamćenjem

Promene u ličnosti

Nemogućnost da se skoncentišete

Slabost u jednom delu tela

Važno je imati na umu da ove simptome izazivaju mnoge bolesti. Dakle, ne treba pretpostaviti da imate tumor mozga samo zato što imate neki od ovih simptoma. Konsultujte se sa svojim lekarom.

Kako se dijagnostikuje tumor mozga?

Lekar postavlja pitanja o simptomima i uzima ličnu i porodičnu zdravstvenu istoriju pacijenta. Zatim obavlja fizički pregled, uključujući neurološka ispitivanja. Ako postoji razlog da sumnja na tumor mozga, lekar može zahtevati jedan ili više sledećih testova:

Skeniranje kao što je CT (CAT) ili MR da bi se videle detaljne slike mozga.

Angiogram, koja podrazumeva korišćenje boje i X-zraka krvnih sudova u mozgu u potrazi za začepljenjima.

Ispitivanja tečnostigoogl iz kičmene moždine.

Lekar takođe može tražiti da se uradi biopsija da utvrdi da li je u pitanju rak. Uzorak tkiva se uzima iz mozga ili tokom operacije uklanjanja tumora ili uz pomoć igle koja se ubaci kroz mali otvor koji se izbuši u lobanji pre tretmana. Uzorak se potom šalje u laboratoriju kako bi se utvrdilo da li pacijent ima rak.

Kako se leči tumor mozga ?

Operacija uklanjanja tumora je obično prva opcija kada se dijagnostikuje tumor.

Neki tumori se ne mogu operisati zbog njihovog položaja. U tim slučajevima, hemoterapija i radioterapija su dve opcije za uklanjanje i smanjivanje tumora. Ponekad se hemoterapija ili zračenje koriste posle operacije za ubijanje svih preostalih ćelija raka.

Pošto lečenje raka može da ošteti zdravo tkivo, važno je da razgovarate o mogućim sporednim efektima i dugoročnim efektima sa svojim lekarom. Lekar može da objasni rizik i mogućnost gubitka pojedinih sposobnosti. Rehabilitacija može da podrazumeva rad sa nekoliko različitih terapeuta, kao što su :

Fizioterapeut da povratite snagu i ravnotežu

Logoped za rešavanje problema sa govorom, izražavanjem misli, ili gutanjem.

Radni terapeut pomaže oko obavljanja svakodnevnih aktivnosti kao što je korišćenje kupatila, kupanje,i oblačenje.

Komentari

  • Sanja

    27. 12. 2013. u 17:43

    Poštovani,
    zovem se Sanja i imam 23 godine. Zadnjih godinu dana imam jake bolove na desnoj strani glave i ti bolovi su učestali. Imam ogroman pritisak, kao da mi sve pulsira (posebno vena na slepoočnici). Često mi trne desna strana lica.. imam povremene mučnine, ali ne i povraćanje…Stalno me vuče krevet, spava mi se.
    Šta da radim? Hvala Vam unapred.

  • admin

    02. 01. 2014. u 15:07

    Sanja, savetujemo posetu lekaru.
    Moguće je i da se radi o migreni, pa je neophodno utvrditi uzrok ispoljavanja opisanog bola.
    Želimo Vam brz oporavak.

  • Miodrag

    12. 01. 2014. u 23:36

    Postovani,moj otac ceka operaciju zakazanu za sredu.Zapravo desilo se da je pao na poslu i padeom povredio levu nogu,svi su bili ubedjeni da od toga nema potpunu kontrolu nad levom nogom.Par dana kasnije pocelo je isto da se desava i sa levom rukom ali bola nije bilo,tada su ga poslali na skener i utvrdili da ima tumor.Sutra bi trebalo da nam saopste sta je tacno u pitanju ali svakako operacija ce bitiu sredu.Iskreno svi u porodici smo zabrinuti pa me zanima vase misljenje jer osim toga nije imao smetnje kao povracanje gubitak pamcenja ili glavobolje…Mozete da mi odgovorite i na E-mail..Veliki pozdrav

  • Matea

    26. 01. 2014. u 20:49

    Poštovani,
    imam 24 godine. Prošle godine javile su mi se glavobolje u 2., 4., 5., 7. mjesecu i trajale po nekoliko dana, u 7.mj nekih 14 dana. Glavobolja je bila obostrana, umjerena, stežuća. Također sam imala trnce u licu i bol u prsima u sedmom mjesecu. Išla sam kod liječnika, povećala mi se dioptrija na jednom oku i jednom prilikom imala sam sniženi šećer. U 7. mj sam imala i omaglice pri naglom ustajanju. Tih mjeseci bila sam pod velikim emocionalnim i mentalnim stresom. Glavobolja mi se ponovno javila pred par dana i još traje. Sada je ponešto drugačija. Ne steže me, nego imam osjećaj kao da me nešto pritišće na glavu. Ponekad se jave “ubodi“ bola u određenom mjestu, najčešće sljepoočnice, tjeme, čelo. Sada sam također imala emocionalnih problema, puno sam plakala, smanjio mi se apetit, prestala sam učiti i izgubila interes za fakultet. Duže spavam i umorna sam. U zadnje vrijeme često štucam. Događa mi se to da se nekad nemam volje dići iz kreveta, a i tada sam umorna. A nekad imam “nalet“ energije i ne mogu se smiriti. Također sam imala promjene u sluhu. Prvo sam imala oslabljen sluh, sada opet izuzetno osjetljiv. Pred dvije godine bila sam u depresiji i pila lijekove, nakon čega sam samoinicijativno prestala. Naravno, idem opet vidjeti što se može učiniti glede toga, no nisam sigurna kome da se obratim. Ne bih htjela ponovno prolaziti oftalmologa i krvne pretrage.

Imate problem? Postavite pitanje na našem forumu!