Ugradnja veštačkog zgloba kuka ili totalna proteza je česta pojava. Osavremenjivanjem tehnike ugradnje i materijala koji se pritom koriste, ljudi koji imaju bolove u kuku iz bilo kojeg razloga se zbrinjavaju na ovaj način.

Šta je totalna proteza kuka?

To je hirurška intervencija putem koje se zglob kuka zamenjuje veštačkim materijalima. Zglob kuka čine čašica (koja je deo karlice) i glava butne kosti koja naleže, odnosno je u čašici. Prilikom same intervencije ono što se zamenjuje jeste glavica butne kosti i čašica. Materijali koji se koriste su daleko napredovali u odnosu na šezdesete, kada je ova intervencija počela da se radi. Totalna proteza kuka može biti cementna ili bescementna u zavisnosti od starosne dobi pacijenta. Kod osoba do 65 godine starosti se ugrađuje bescementna (proteza keramičkog materijala koja pomoću pora srasta sa kosti pacijenta i trajnija je), a kod osoba iznad 65 se ugrađuje cementna proteza ( predstavlja dvokomponentni lepak pomoću koga se zglob fiksira). Razlika između ova dva tipa proteze nije samo u materijalu, već  u perspektivnosti i trajnosti. Upotrebna vrednost oba tipa proteze je ista, tj. pacijent neće osetiti razliku u pokretima i funkcionisanju, već je pitanje trajnosti, odnosno bescemntna proteza duže traje čak preko 20 godina u zavisnosti od samog pacijenta, njegove fizičke predispozivcije, aktivnosti, profesije, itd. Što zbog efikasnosti trajanja, što zbog cene, bescementna proteza se ugrađuje mlađim osobama.

Ko je kandidat za ugradnju veštačkog zgloba kuka?

Vladala je zabluda kad je u pitanju ugradnja veštačkog kuka. Mislilo se da je to predodređeno samo starijim osobama. Danas se zna, da se veštački kuk ugrađuje svakom ko ima bolove u tom zglobu, a kome prethodi neko degenerativno oboljenje, prelom, osteoatritis, razvojno oboljenje (iščašenje) kuka i druge promene koje izazivaju bol i remete funkcionalnost kretanja zgloba. Nikad nije dovoljno rano ugraditi veštački kuk. Progresivno intenzivan hronični bol koji se javlja i sve postaje jači, ograničeni pokreti u kuku, kao i bolovi pri hodanju, penjanju uz stepenice, pa čak i tokom sedenja i ležanja su sigurno dovoljno jak razlog da se osoba podvrgne ovoj intervenciji. Kako vreme prolazi, promene su sve vidnije i toliko remete svakodnevan život, da čak i san postaje noćna mora. Ovakva odluka naravno nije laka što zbog nedovoljne informisanosti, što zbog straha od same intervencije i budućeg ishoda. Ovaj strah je veći kod mlađih osoba.

Koje su komplikacije i rizici?

Najveći rizik kod ugradnje veštačkog zgloba kuka je stvaranje tromba i plućna embolija (nastaje usled zapušenja krvnog suda u plućima), koja je opasna po život. Međutim, retki su slučajevi pojave teškog oblika plućne embolije, a i preventiva koja je nedavno uvedena uzimanjem lekova koji utiču, odnosno sprečavaju stvaranje tromba su smanjile rizik. Osim plućne embolije, tu su i rizici od infekcije kao reakcija organizma na strano telo, što je jako retko i skoro da se ne događa, prelom butne kosti i posle operacije, ispadanje proteze usled neadekvatnog postoperativnog oporavka, rizici koji nastaju kao posledica totalne (opšte) anestezije- srčane aritmije, upala pluća.

Predoperativna priprema

Pripema pred sam prijem u bolnicu, koji sledi posle liste čekanja (kod nas se ne čeka duže od 6 meseci i prelomi kuka se rade po hitnom postupku), obuhvata pregled svih terapija koje ima budući pacijent (ako ih uopšte ima), provera kompletne krvne slike, elektrolita (natrijuma, kalijuma, hlorida), krvne analize koje se odnose na funkciju bubrega, jetre,urina, EKG, snimak pluća i fizički pregled. Sve indikacije infekcije pluća, problemi na srcu, ili težak oblik dijabetesa može odložiti intervenciju. Ako stanje kuka to dozvoljava, neki doktori će preporučiti program vežbi koji će mišiće pripremiti i ojačati pre intervencije za što brži oporavak. Hirurška intervencija sa sobom nosi i gubitak krvi, pa se pre operacije zahteva od pacijenta da uradi transfuziju ili pripremi svoju krvnu grupu u par krvnih jedinica.

Šta pacijenta čeka neposredno pre i posle operacije?

Ukupno vreme koje prođe za ugradnju kuka je oko četiri sata zajedno sa pripremama za uvod u anesteziju, pa same intervencije a zatim buđenja iz anestezije i odvođenja pacijenta u njegovu sobu. Naravno, vremenski period može da varira, jer je ipak sve individualno. Posle završene intervencije i buđenja iz anestezije, pacijent provede izvestan period na intenzivnoj nezi, gde se prate vitalne funkcije, nivo tčnosti i elektrolita, krv, drenaža iz rane, jedno opšte stanje organizma. Medicinska sestra prati i proverava parametre (krvni pritisak, otkucaje srca), zatim proverava krvnu sliku, daje pacijentu nešto protiv bolova i antibiotike preventivno. Ono što je pacijentu savetovano odmah nako buđenja je da zateže mišiće nogu koliko je god to moguće, jer na taj način omogućuje protok krvi i sprečava stvaranje tromba. Lekovi koji sprečavaju stvaranje istih su obavezni, a često se pacijentu navuku i elastične čarape. Kako buđenje iz anestezije ima različite posledice, pacijentima se daje kiseonik da im se olakša. Buđenje takođe može biti praćeno povraćanjem, ali uz adekvatno praćenje medicinske sestre ne može doći do aspiracije, odnosno „udisanje“ povraćke. Kateter je gotovo neizbežan tokom operacije, jer je onemogućeno samostalno mokrenje usled anestezije. On može ostati u uretri (mokraćovodu) i koji dan posle operacije jer pacijent dobija veliku količinu tečnosti intravenozno, što je teže izbaciti prirodnim putem.

Rehabilitacija

Kada pacijent neposredno nakon intervencije bude vraćen u svoju sobu, otpočinje rehabilitacija. Praksa je, da što je pre moguće pacijent krene sa zatezanjem mišića i ustajanjem iz kreveta odmah sledeći dan. Naravno, sve to zavisi od opšteg stanja pacijenta, ali svakako to radi uz pomoć fizioterapeuta polako i oprezno  uz pomoć pomagala. Za prvo ustajanje se koristi pokretna stolica, a zatim i štake. Ono što se savetuje i što pacijent mora da poštuje neki određeni period jeste, da ne dovodi svoj kuk u položaj iznad 90 stepeni, da ne prekršta noge i ne okreće se na stranu. Dok leži, leži na leđima bez ikakvog okretanja prvih par nedelja, jer izvrtanje noge može da dovede do dislokacije operisanog kuka. Upustva za ponašanje tokom učvršćivanja se čak daju pacijentu u štampanom obliku, kako ne bi pogrešio. Tih pravila treba da se drži sve dok mu doktor ne savetuje suprotno. Po savremenim metodama i u zavisnosti od jačine mišića i brzine oporavka, prva tri meseca su stroga pravila: kao ne sedenje na stolici koja zahteva savijanje u kuku iznad 90 stepeni, tako da se preporučuje stavljanje dodatka na ono što sedate, pa čak i na WC šolju. Kretanje i hodanje lagano je vrlo poželjno, naravno bez velikog preopterećenja zgloba kuka. Usled intervencije kada se presecaju mišići i tetive, oni oslabe i treba im vremena da se vrate u prvobitno stanje, zbog toga je veoma važno slušati savete i date instrukcije za vežbanje i ponašanje u prvim mesecima oproravka.

Kod malđih osoba, oporavak je brži i ti pacijenti brzo postaju funkcionalni, a posle određenog perioda  bez ikakvih ograničenja u funkcionisanju.

Prognoza totalne proteze kuka

Ono što je najbitnije da bi proteza trajala što duže, jeste dobra informisanost pacijenta o pravilima tokom oporavka prvih par meseci. Kada se to dobro učvrsti i zaraste u zavisnosti od nečije aktvinosti i upotrebe ili grublje rečeno „habanja“, zavisi vek trajanja proteze. Savremeni materijali garantuju istrajnost i do preko dvadeset godina. Veoma je važna pokretljivost i ne opterećivanje zgloba velikom težinom. On se ponaša kao i pravi, koliko se trošite toliko ćete u poznijim godinama biti vitalniji. Preporučuje se plivanje jer je ono najmanje agresivno po zglob. Kod mladih ljudi je moguće i bavljenje sportom. To pokazuje mogućnost vođenja normalnog života i svakodnevnice, da često osobe sa ugrađenim veštačkim kukom nemaju osećaj da su imali bilo kakvu intervenciju. Velika prednost je što nema više bolova, nema ograničenosti pokreta kada prođe taj period oporavka. Ranije, što zbog manje kvalitetnih proteza, što zbog bojazni od dislokacije preventivno se doživotno zabranjivao položaj kuka iznad 90 stepeni. Međutim, savremenom metodom se postiže efekat kao kod pravog kuka da možete sve da radite kao i pre (prekrštanje nogu, mada se ono ne preporučuje svakako ni zdravim osobama zbog vena, zatim čučanj- koji u prvih godinu dana nije dozvoljen), zapravo jedan sasvim normalan život bez bolova. Jako je važno znati da je ipak sve individualno i da upravo od pacijenta zavisi prognoza i trajnost, ali ono što je dokazano je da su to operacije koje su jedne od najuspešnijih u ortopediji i hirurgiji i da imaju veoma dobar ishod, odnosno odličan!

Kako tehnologija i medicina progresivno napreduju, tako će materijali i metode ugradnje veštačkog kuka biti sve uspešnije i manje invazivne, a pritom će omogućiti vođenje normalnog života bez vidnih tragova i posledica od ugradnje.

Treba naglasiti, da ne treba razmišljati koliko će to trajati, da li 20 godina, da li doživotno, već slušati date savete Vašeg hirurga bez bojazni unapred, živeti normalno i bez bolova.

Iskustvo jedne pacijentkinje: „ imala sam 24 godine kada su mi saopštili da mi moraju ugraditi veštački kuk. Tome je prethodilo razvojno oboljenje kuka od samog rođenja i brojne hirurške intervencije. Hitna kontrola je usledila nakon promena i subjektivnih i objektivnih. Osećala sam bolove i ograničenost u pokretima. Znala sam da nije nešto u redu. Tada mi je rečeno da sam stavljena na listu čekanja, što je trajalo osam meseci. Dobila sam poziv za prijem u bolnicu. Ono što je meni bilo zastrašujuće jeste što nisam imala pojma kako će to da izgleda, moja nedovoljna informisanost je dovela do strašne neizvesnosti i strahovanja od budućeg funkcionisanja sa tim. Kako je vreme prolazilo, bolovi su bili sve nepodnošljiviji, pokreti sve gori, a lekovi kasnije čak nisu ni reagovali. Bolelo je dok se krećem, dok sedim, kada naglo ustanem, dok spavam…Nije bilo razlike! Nekad mi je koračanje do zgrade preko puta delovalo kao večnost, tako da sam jedva dočekala poziv i samu interevenciju. Pre toga su usledile nepohodne analize i priprema moje krvne grupe od nekoliko jedinica. Kada sam primljena na odeljenje, moj hirurg mi je detaljno objasnio proceduru, kako će intervencija izgledati, tok oporavka i ono što me čeka nakon toga. Rekao mi je, da ću kada se oporavim moći totalno normalno da živim! Sve je bilo kako je rekao. Posle intervencije koja je trajala ni pun sat, buđenjem iz opšte anestezije koja je bila moj izbor, usledilo je savetovanje da moram da zatežem mišiće i već posle jednog dana da blago savijam u kolenu koliko mogu. Drugog dana sam ustala iz kreveta, naravno uz pomoć fizioterapeuta i napravila par koraka..svakim danom je bilo sve bolje i bolje. Rečeno mi je da ne smem na stranu da se okrećem prve dve nedelje, a onda sa jastukom između nogu par meseci. Isto tako, nisam smela da savijam kuk u višoj ravni od 90 stepeni i sve što je moglo da dovede do dislokacije kuka: kao uvrtanje noge iznutra. Doktor mi je rekao da ću posle tri meseca hodati skroz slobodno, bez pomagala i tako je i bilo. Pre toga sam bila na rehabilitaciji u banjskom lečilištu, što je brzo ojačalo moje mišiće i ubrzalo moj oporavak! Posle godinu dana mi je rečeno da mogu skroz da vodim normalan život i jesam. Ponašala sam se i osećala kao da ništa nije rađeno. Bolovi su već prestali par nedelja posle operacije i više ih nisam osećala ni na promenu vremena. Kada sam ponovo otišla na kontrolu, nisam mogla da izdržim od ushićenja i da ne zahvalim svom hirurgu što mi je totalno promenio život i učinio mi ga lakšim i normalnim. „